mala knjiga

 Старац нам је говорио да све што чинимо, чинимо на добар начин.

 Ако неко почне говорити: зар је важно ако ја кажем пар речи? Зар је важно ако мало беспосличим, зар је важно ако погледам ову или ону ствар? Од тога: зар је важно ово, зар је важно оно, пада се у лошу навику и неприметно се почиње пренебегавати оно што је заиста велико и важно. Треба да се трудимо да се старамо и о ономе што је лако како би оно и остало лако и како не би постало тешко: јер и врлине и греси почињу од малога и нарастају или у велико добро или велико зло.

 "Не треба да те плаши што је у Цркви већина лоша, а што је добрих неколицина. Јер је Барка, која је у усред Потопа била слика Цркве, била широка доле и уска горе, а на врху мерила се једним лактом (Пост. 6:16). Верујемо да су доле биле четвороножне животиње и змије, а горе птице и људи. Било је широко, тамо где су биле звери, уско тамо где су живели људи; јер је Света Црква заиста широка у броју оних, који су са телесним разумом, уска у онима који су духовни. Јер где Црква страда од морала и животињских путева људи, тамо проширује своја недра. Али тамо где брине о онима, чији су животи засновани на духовним стварима, њих води ка највишим местима; али пошто их је пар, овај део је узак... И што има више порочних, то их морамо више трпети у стрпљењу; јер на гумну за вршидбу, мало је зрна које се уноси у житнице, а много је плеве која се сажеже огњем."

 ''Таштина над таштинама'', говори Соломон, све је таштина'' (Књига проповедника 1,2). Ако је човек који је више но други упознао животна задовољства изрекао за њих овакву осуду, ми који немамо ништа заједничко са земљом дужни смо да далеко више овако осећамо и мислимо, јер смо записани у горњи град и задобили смо заповест да онамо управљамо сав ум свој.

 Ономе који не уме да разликује

 Да бисмо познали Господа није потребно ни богатство, ни ученост, потребно је само бити послушан и уздржљив, имати смирен дух и волети ближње. Господ ће онда заволети такву душу, и Сам ће јој јавити Себе, и учиће је љубави и смирењу, и даће јој све што је корисно, како би нашла мир у Богу.

„Понекад говоримо да имамо љубави, али каква је то љубав? Мислим при том на духовну љубав и не говорим о љубави световној. Како човек може да достигне оно стање у којем ће васцело човечанство сматрати за своју браћу и сестре? Неки од тих људи су идолопоклоници или Јеховини сведоци. Па ипак, они су браћа по телу али не и по духу, како су то православни једни другима. Без обзира на то, они су наша браћа по крви. И за њих морамо проливати сузе. А опет, ако православни постане Јеховин сведок или римокатолик, колико ћу плакати за њим? Сада постоје милиони оних који су слични њима. Да ли сам довољно плакао? Нисам. Према томе, далеко сам од истинске љубави.”

 Упитали смо слепог старца Симеона Кавсокаливијског: „Како се душа може очистити од нечистих помисли, жеља и различитих страсти?” Он нам је одговорио:

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.